• Definiciju dekubitusa i osnovne statističke pokazatelje.
• Učestalost pojave u opštim bolnicama i domovima za zbrinjavanje.
• Veličinu problema kroz procenjene troškove prevencije i lečenja dekubitusa.
• Osnovne mehanizme nastajanja dekubitusa.
• Uslove koji dovode do pojave dekubitusa.

Sadržaj 1. lekcije

1.1. Definicija
1.2. Statistika
1.3. Patofiziologija
1.4. Etiologija

1.5. TEST

1.1. Definicija

Reč dekubitus je nastala od latinske reči decumbre što znači "ležati dole". U medicinskom smislu dekubitus se odnosi na oštećenje tkiva koje je na neki način vezano za produženi pritisak. Obično je to pritisak samog tela na podlogu, ali i bilo kakav drugi produženi pritisak može dovesti do dekubitusa. Ovakvo oštećenje nije vezano samo za ležanje (jer se javlja i kod sedenja...), tako da i naš izraz koji se često koristi "rane od ležanja" takođe nije odgovarajuće. "Rane od pritiska" bi bio prikladniji izraz, ali bi uneo dodatnu konfuznost i ne bi doprineo boljem razumevanju, te ćemo u ovom kursu koristi izraz dekubitus.

Dekubitusi su u istorijskom smislu prisutni od samih osvita ljudske vrste. Otkriveni su kod Egipatskih mumija a u medicinskoj javnosti opisi se pojavljuju početkom XIX veka.

1.2. Statistika

Dekubitusi se najčešće javljaju u bolnicama (oko 60%), na drugom mestu su starački domovi i druge ustanove za dugoročnu negu, dok se 9% do 20% dekubitusa javlja kod pacijenata koji su na kućnoj nezi. Dekubitusi se javljaju rano kod hospitalizovanih pacijenata, obično u prve 2 nedelje.

Od svih pacijenata u bolnici, kod njih 9% do 30% razvije se dekubitus. Učestalost pojave dekubitusa varira od odeljenja do odeljenja, tako da ortopedska odeljenja i jedinice intenzivne nege imaju najveći procenat pacijenata sa dekubitusima. Ukoliko se pojava dekubitusa posmatra kao indikator kvaliteta nege u domovima za stare, svaki strukturisani program za borbu protiv dekubita morao bi da smanji pojavu dekubitusa za 5-10%. U bolničkim uslovima, gde je zadržavanje pacijenata znatno kraće, smanjenje broja dekubitusa bi trebao da bude od 20 do 30%. Cena lečenja jednog dekubitusa u SAD se procenjuje na 4.000$ do 40.000$. S druge strane, cena jednog dana lečenja na specijalnom antidekubitnom dušeku u cilju prevencije dekubitusa se procenjuje od 40 do 85 dolara. Troškovi kao i dužina bolničkog lečenja značajno su viši kod pacijenata koji dobiju dekubitus tokom hospitalizacije. Dekubitusi dovode do produženja bolničkog lečenja i troškova lečenja, i povećava vreme koje tim (medicinske sestre) provode oko datog pacijenta.

1.3. Mehanizam nastanka dekubitusa (patofiziologija)

Pritisak koji težina tela vrši o podlogu često je veći od pritiska krvi u najmanjim krvnim sudovima (kapilarima) koji iznosi oko 32 mmHg. Kod osoba sa normalnim osećajem, pokretljivošću i mentalnim funkcijama, dekubitusi ne nastaju. Informacije koje stižu iz delova tela pod pritiskom, dovode do svesne ili nesvesne promene položaja tela, što je dovoljno za prevenciju oštećenja tkiva. Osobe koje nisu sposobne da spreče produženi i neprekidni pritisak, jesu pod povećanim rizikom da dobiju dekubitus. Obično se to dešava kod pacijenata koji su u odmakloj životnoj dobi, koji imaju neurološki problem i kod onih koji su zbog akutne bolesti primljeni u bolnicu. Ovakve osobe ne mogu sebe da štite od pojave dekubitusa bilo zbog toga što same ne mogu da menjaju položaj tela ili zato što izostaje tuđa pomoć pri promeni položaja.

Tri glavna mehanizma nastajanja dekubitusa su:

1. Pritisak: Najvažniji faktor u razvoju dekubitusa je pritisak, naročito iznad koštanih delova. Spoljašnji pritisak na tkiva izaziva kompresiju i distoriziju najmanjih krvnih sudova. Ukoliko je pritisak viši od kapilarnog pritiska rezultat je okluzija krvnih sudova. Kapilari budu zatvoreni ako pritisak poraste preko 32 mmHg.
2. Smicanje: Smicanje se dešava ako pacijent klizi naniže u krevetu ili stolici. Sile smicanja dovode do prelamanja, istezanja ili kidanja malih krvnih sudova, što dovodi do prekida dotoka krvi i sledstvene ishemije. Ako je ishemija produžena, dovodi do endotelijalnog oštećenja, nastaje tromboza i dolazi do smrti ćelija.
3. Trenje: Trenje se opisuje kao sila koja se stvara kada dve površine klize jedna preko druge, u ovom slučaju kože o čaršav. Ovim mehanizmom nastaje površna povreda kao što je guljenje epidermisa.

Bilo kojim mehanizmom nastala, okluzija (začepljenje) mikrocirkulacije dovodi do ishemije (nedovoljnog dotoka krvi u tkiva), ishemija do inflamacije i anoksije tkiva (nedostatka kiseonika u tkivima) a anoksija do smrti ćelija nekroze i ulceracije.

1.4. Etiologija

Mnogi faktori utiču na pojavu dekubitusa, ali pritisak koji dovodi do ishemije je osnovni mehanizam. Tkiva su sposobna da izdrže veliki pritisak ako traje kratko, ali produženi pritisak neznatno iznad kapilarnog započinje sled spiralnih događaja koji vode ka ulceraciji.

Smanjena pokretljivost je važan faktor. Neurološki pacijenti, sedirani, ili dementi pacijenti su nesposobni da sami jednostavnim pomeranjem smanje pritisak. Čak štaviše, paraliza mišića dovodi do smanjenje njihove mase te se gubi zaštitni sloj između kostiju i kože.

Kontrakture i spastricitet često doprinose razvoju dekubitusa, zbog stalne izloženosti istih delova tela pritisku.

Gubitak osećaja doprinosi pojavi dekubitusa jer isključuje jedan od najvažnijih upozoravajućih signala: bol.

Pothranjenost, hipoproteinemija i anemija povećavaju vulnerabilnost kože i produžavaju vreme zarastanja rana.

Bakterijska kontaminacija zbog neadekvatne nege kože (između ostalog i zbog inkontinencije) iako ne direktan etiološki faktor, doprinosi razvoju i otežanom zarastanju dekubitusa.