ŠTA JE NORMALNA TEMPERATURA?

Telesna temperatura semenja u toku dana. Najniža je rano ujutru, između 4 i 6 h, a najviša rano uveče između 6 i 8 h. Centar za termoregulaciju se nalazi u mozgu (hipotalamus) i njegova osnovna uloga je da održi stalnost temperature od 36,1-37,2°C. Termoregulacioni centri u novorođenčadi, odojčadi i male dece su nedovoljno razvijeni, pa previše odeće ili pretopla soba dovode do porasta telesne temperature.
Fiziološko kolebanje telesne temperature iznosi i preko ±1ºC u toku dana. U toku intenzivnog mišićnog rada temperatura poraste i za 2ºC.

U našoj sredini se preporučuje aksilarno merenje temperature lekarskim termometrom.	Odojčetu koje nema dijareju (proliv) temperatura se može meriti i rektalno.
Takođe na zapadu merenje temperature se vrši i u ušnom kanalu.	Na zapadu je uobičajeno merenje temperature u ustima.

Temperatura se meri 3 minuta. Nije pouzdano i ne preporučuje se stavljanje dlana na čelo deteta za procenu temperature.

KADA MERITI TEMPERATURU?

Temperatura se meri pre obroka (na prazan želudac), u deteta koje je prethodno mirovalo. U toku dana meriti temperaturu 2-3 puta. Dete ne treba buditi radi merenja temperature.

LEČENJE TEMPERATURE

Povišena temperatura nije bolest, ona je samo znak bolesti. Lečenje osnovne bolesti dovodi do normalizovanja temperature. Za lečenje febrilnosti najvažnije su tzv. opšte mere:

1. HIDRACIJA - ako dete nije dehidrirasano, regulaciju unosa tečnosti u visoko febrilnog deteta treba ostaviti njemu samom. Dete treba često nuditi, ali ga ne prisiljavati da uzima tečnost.
2. DIJETA - febrilno dete je slabog apetita i ne treba ga prisiljavati da jede. Gubitak apetita obično traje 3-4 dana i nije alarmantan znak. poželjno je davati hranu bogatu ugljenim-hidratima (prepečen hleb, zaslađene napitke, voće). lekari sa engleskog područja preporučuju sladoled.
3. ODEVANJE - prilagoditi detetovom osećaju udobnosti. Što manje odeće da bi se odavanje toplote sa kože nesmetano odvijalo. Pretopljavanje febrilnog deteta može lako dovesti do hipertermije.
4. FIZIČKA AKTIVNOST - dete treba da miruje zato što prevelika aktivnost pojačava stvaranje toplote.
5. SNIŽAVANJE TEMPERATURE - primenom lekova i fizičkim metodama.
   a - Lekovi za snižavanje temperature u dece su febricet i u većeg deteta Brufen. Ovi lekovi se primenjuju u dece sa temperaturom preko 38,5°C. ne treba nastojati da se temperatura snizi ispod 37°C.
   b - Fizičke metode su kupanje deteta u mlakoj vodi. "Frikcije" (trljanje) alkoholom i ledenom vodom se ne preporučuju jer dovode do periferne vazokonstrikcije (sužavanje krvnih sudova) koja ometa odavanje toplote. Alkohol i ledena voda su neprijatni i mogu dovesti do kolapsa u male dece. Zabeleženo je trovanje alkoholnim parama u odojčadi. Fizičke metode je najbolje primeniti oko pola sata posle antipiretika.

TEMPERATURNA FOBIJA

U našoj sredini postoji veliki strah od povišene temperature, kao i zdravstvena neprosvećenost roditelja. Antipiretici (lekovi za snižavanje temperature) se mogu dobiti i bez recepta pa je njihova primena nekada neracionalna i velika opasnost za decu.

ZAKLJUČAK

Povišena temperatura je znak bolesti. Pravilan odnos prema povišenoj temperaturi pomoći će da se ovaj znak bolje koristi u dijagnozi, praćenju toka bolesti i efekta lečenja bolesti koja je dovela do febrilnosti. Naučna saznanja govore da treba menjati rasprostranjen agresivan tretman povišene temperature i smanjenje upotrebe antipiretika.

POVIŠENA TEMPERATURA MOŽE BITI PRIJATELJ,
A ANTIPIRETIK NERACIONALNO PRIMENJEN NEPRIJATELJ DETETU.